Duhovne pouke

Ne Moze se opisati duhovna Radost i lepota sustreta sa OCEM Tadejom. Svakoga je dočekivao sa ljubavlju, Mladé saya menatap, studente đake, zaposlene, nezposlene. Gosti bi bili domaćinski posluženi i duhovno okrepljeni očevim rečima. Vitovnica je na neki način Bila Manastir sa posebnim zadatkom, za prijem i duhovno poučavanje mirskih ljudi, untuk bersenda gurau onih koji žive u svetu; rečeno bolje, za utehu i orhrabrenje mnogih. Ocu Tadeju su dolazile na razgovor i vladike, sveštenici, monasi i monahinje. Mitropolit Amfilohije je možda najbolje razumeo oca Tadeja. Posećivao je i slao svoju duhovnu decu kod starca Tadeja, sto su činili i vladika Atanasije Jeftic, episkop Danilo Krstic i mnogi Drugi. Koji Ljudi su dolazili iz sveta osećali su se u manastiru kao kod Kuce, kao da su došli u neki batang svoj. Istovremeno, doticala ih je i preobražavala blagodat manastirskog života. Ono sto je Otac nosio u Dusi, nevidljivo se prenosilo na ljude oko njega.

Mengajukan kojim je Otac govorio bio je jednostavan i svima razumljiv, pa Ipak Toliko jedinstven. Reci saya izrazi Koje je upotrebljavao i sadržaj onoga STO je govorio svedočili su o njegovoj nesumnjivoj duhovnoj Visini. Tekst koji je pred Vama predstavlja priređena izlaganja oca Tadeja, za koja je Starac dao blagoslov za objavljivanje. Po rečima Apostola Mateja: "besplatno primiste, besplatno dajte".