Duhovne pouke

Ne moze se opisati duhovna radost i lepota sustreta sa OCEM Tadejom. Svakoga je dočekivao sa ljubavlju, Mlade i patrzeć, studente đake, zaposlene, nezposlene. Gosti bi bili domaćinski posluženi i duhovno okrepljeni očevim rečima. Vitovnica je na neki način bila manastir sa posebnim zadatkom, za prijem i duhovno poučavanje mirskih ljudi, To Jest onih koji živé u svetu; bolje rečeno, za utehu i orhrabrenje mnogih. Ocu Tadeju su dolazile na razgovor i vladike, sveštenici, monasi i monahinje. Mitropolit Amfilohije je možda najbolje razumeo oca Tadeja. Posećivao je i slao svoju duhovnu decu kod starca Tadeja, što su činili i vladika Atanasije Jeftić, Episkop Danilo Krstić i mnogi Drugi. Ljudi koji su dolazili iz Sveta osećali su se u manastiru Kao kod kuće, kao da su došli u Neki pręt Svoj. Istovremeno, doticala ih je i preobražavala Blagodat manastirskog života. Ono što je otac nosio u Duši, nevidljivo se prenosilo na ljude oko njega.

Jezik kojim je otac govorio bio je jednostavan i svima razumljiv, pa IPAK toliko jedinstven. RECI i izrazi koje je upotrebljavao i sadržaj onoga što je govorio svedočili su o njegovoj nesumnjivoj duhovnoj Visini. Tekst koji je pred vama predstavlja priređena izlaganja oca Tadeja, za koja je Starac dao blagoslov za objavljivanje. Po rečima apostola Mateja: "besplatno primiste, besplatno dajte".