Duhovne pouke

Ne može se opisati Duhovna radost i Lepota sustreta sa OCEM Tadejom. Svakoga je dočekivao sa ljubavlju, mlade i anstarren, studente đake, zaposlene, nezposlene. Gosti bi bili domaćinski posluženi i duhovno okrepljeni očevim rečima. Vitovnica je na neki način bila manastir sa posebnim zadatkom, za prijem i duhovno poučavanje mirskih ljudi, zu scherzen onih Koji Zive u svetu; bolje rečeno, za utehu i orhrabrenje mnogih. Ocu Tadeju su dolazile na razgovor i vladike, sveštenici, monasi i monahinje. Mitropolit Amfilohije je mozda najbolje razumeo oca Tadeja. Posećivao je i slao svoju duhovnu decu kod starca Tadeja, što su Cinili i Vladika Atanasije Jeftić, Episkop Danilo Krstić i mnogi drugi. Ljudi Koji su dolazili iz sveta osećali su se u manastiru kao kod kuće, kao da su dosli u neki svoj Stange. Istovremeno, doticala ih je i preobražavala Blagodat manastirskog života. Ono što je otac Nosio u duši, nevidljivo se prenosilo na ljude oko njega.

Jezik kojim je otac govorio bio je jednostavan i svima razumljiv, pa IPAK toliko jedinstven. Reči i izrazi Koje je upotrebljavao i sadrzaj onoga što je govorio svedočili su o njegovoj nesumnjivoj duhovnoj visini. Tekst koji je pred vama predstavlja priređena izlaganja oca Tadeja, za koja je Starac dao Blagoslov za objavljivanje. Po rečima Apostola Mateja: "Besplatno primiste, Besplatno Dajte".