Duhovne pouke

Ne Moze se opisati duhovna radost i lepota sustreta sa Ocem Tadejom. Svakoga je dočekivao sa ljubavlju, Mlade Miro, studente đake, zaposlene, nezposlene. Gosti bi bili domaćinski posluženi i duhovno okrepljeni očevim rečima. Vitovnica je na neki način bila manastir sa posebnim zadatkom, za prijem i duhovno poučavanje mirskih ljudi, bromear onih koji Zive u svetu; rečeno Bolje, za utehu i orhrabrenje mnogih. Ocu Tadeju su dolazile na Razgovor i vladike, sveštenici, Monasi i monahinje. Mitropolit Amfilohije je Mozda najbolje razumeo oca Tadeja. Posećivao je i slao svoju duhovnu decu kod starca Tadeja, što su Cinili i Vladika Atanasije Jeftić, Episkop Danilo Krstić i mnogi drugi. Koji Ljudi su osećali sveta iz dolazili su tilice u Kuće manastiru kao kod, kao da su došli u varilla svoj neki. Istovremeno, doticala ih je i preobražavala Blagodat manastirskog života. Ono što je otac Nosio u dusi, nevidljivo se prenosilo na ljude oko njega.

Jezik kojim je otac govorio bio je jednostavan i svima razumljiv, pa IPAK toliko jedinstven. Reci i izrazi Koje je upotrebljavao i Sadržaj onoga što je govorio svedočili Do o njegovoj nesumnjivoj duhovnoj Visini. TEKST koji je pred vama predstavlja priređena izlaganja oca Tadeja, za koja je Starac dao blagoslov za objavljivanje. Po rečima apostola Mateja: "besplatno primiste, besplatno Dajte".