Duhovne pouke

Ne może se opisati Duhovna radost i Lepota sustreta sa OCEM Tadejom. Svakoga je dočekivao sa ljubavlju i bakmak Mlade, studente đake, zaposlene, nezposlene. Gosti iki bili domaćinski posluženi i duhovno okrepljeni očevim rečima. Vitovnica je neki način bila manastir sa posebnim zadatkom, za prijem i duhovno poučavanje mirskih ljudi, jest na onih kojisi Zive u svetu; bolje rečeno, za utehu i orhrabrenje mnogih. OCU Tadeju su monasi i monahinje I vladike razgovor, sveštenici na, dolazile. Mitropolit Amfilohije je možda najbolje razumeo oca Tadeja. Posećivao je i Slao svoju duhovnu decu kod starca Tadeja, STO su Çinili i vladika Atanasiye Jeftiç, Episkop Danilo Krstić i mnogi drugi. Ljudi Koji su dolazili iz sveta osećali su u manastiru Kao kod Kuce, Kao da su u neki svoj çubuk došli se. Istovremeno, doticala ih je i preobražavala Blagodat manastirskog života. Ono sto je Otac nosio u Dusi, nevidljivo se prenosilo na ljude oko njega.

Jezik kojim je Otac govorio biyo je jednostavan i svima razumljiv pa Ipak Toliko jedinstven. Reci i koje izrazi je upotrebljavao i içerik onoga sto je govorio svedočili su o njegovoj nesumnjivoj duhovnoj Visini. Tekst koji je beklenen vama predstavlja priređena izlaganja oca Tadeja, za koja je Starac dao blagoslov za objavljivanje. Mateja Apostoła po rečima "kostenlos primiste, kostenlos Bağış".