Duhovne pouke

Ne može se opisati duhovna radost i lepota sustreta sa Ocem Tadejom. Svakoga je dočekivao sa ljubavlju, mlade i stare, studente đake, zaposlene, nezposlene. Gosti bi bili domaćinski posluženi i duhovno okrepljeni očevim rečima. Vitovnica je na neki način bila manastir sa posebnim zadatkom, za prijem i duhovno poučavanje mirskih ljudi, to jest onih koji žive u svetu; bolje rečeno, za utehu i orhrabrenje mnogih. Ocu Tadeju su dolazile na razgovor i vladike, sveštenici, monasi i monahinje. Mitropolit Amfilohije je možda najbolje razumeo oca Tadeja. Posećivao je i slao svoju duhovnu decu kod starca Tadeja, što su činili i vladika Atanasije Jeftić, episkop Danilo Krstić i mnogi drugi. Ljudi koji su dolazili iz sveta osećali su se u manastiru kao kod kuće, kao da su došli u neki svoj rod. Istovremeno, doticala ih je i preobražavala blagodat manastirskog života. Ono što je otac nosio u duši, nevidljivo se prenosilo na ljude oko njega.

Jezik kojim je otac govorio bio je jednostavan i svima razumljiv, pa ipak toliko jedinstven. Reči i izrazi koje je upotrebljavao i sadržaj onoga što je govorio svedočili su o njegovoj nesumnjivoj duhovnoj visini. Tekst koji je pred vama predstavlja priređena izlaganja oca Tadeja, za koja je Starac dao blagoslov za objavljivanje. Po rečima apostola Mateja: "besplatno primiste, besplatno dajte".